Kina ne veruje u dogovor o klimatskim promenama

Kina je saopštila učesnicima konferencije UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu, da ne vidi mogućnost za postizanje operativnog dogovora ove nedelje.

Kako je agenciji Rojters izjavio izvor povezan sa konferencijom, koji je želeo da ostane anoniman, kineska delegacija je predložila da umesto njega bude usvojena "neka vrsta kratke političke izjave".

Neimenovani zvaničnik je rekao da se nastavljaju pregovori, kako bi ipak bila pronađena mogućnost da u petak bude potpisan operativni sporazum za rešavanje problema globalnog zagrevanja.

U završnici klimatske konferencije UN, pregovori su i dalje u krizi jer nema jasnog teksta finalnog sporazuma o kojem se pregovara, a ministri za zaštitu životne sredine iz 192 zemlje od prošlog utorka nastoje da razjasne ključna pitanja pre dolaska šefova država i vlada.

Još je neizvesno hoće li se postići sporazum o novom obavezujućem ugovoru o merama za manje ispuštanje štetnih gasova u atmosferu.

Pred delegatima su dva glavna pitanja od kojih zavisi ukupni uspeh skupa: koliko će bogate zemlje ponuditi siromašnima za nove čiste tehnologije - i za koliko će bogate zemlje smanjiti količinu štetnih gasova koje ispuštaju u atmosferu?

Više od sto najsiromašnijih zemalja traži da se rast temperature ograniči na najviše jedan i po stepen i navode naučne dokaze da bi ograničenje na dva stepena bilo opasno po njihove zemlje.

Finansijska pomoć je za mnoge zemlje u razvoju najbitnija tema konferencije. U svetskim okvrima, većina afričkih zemalja proizvodi neznatne količine štetnih gasova i zato ih razgovori o smanjenju emisija ne zanimaju.

Ukoliko razvijene zemlje ponude dovoljnu dugoročnu finansijsku pomoć najsiromašnijim zemljama za ublažavanje posledica klimatskih promena, moguće je da će dovoljan broj njih podržati usvajanje sporazuma.

Ako se finansijska pitanja ne reše, bar u najširim okvirima, klimatski pregovori će se nastaviti u junu u Bonu, u Meksiku za godinu dana i tako u nedogled, upozorio je juče Fajnenšel tajms.

Zbog toga na konferenciji u Kopenhagenu raste nervoza, budući da učesnici skupa, kojima bi danas i sutra trebalo da se pridruži oko 120 šefova država ili vlada, u prethodnih deset dana nisu uspeli da postignu napredak u pregovorima o koracima koje bi države sveta trebalo da učine kako bi se postigao dogovor o novom globalnom klimatskom paktu.

Taj dokument bi trebalo da nasledi važeći Protokol iz Kjota, budući da ovome važnost ističe 2012. godine.

Konferencija bi trebalo da se okonča u petak, ali završni dokument nije na vidiku, uprkos pokušajima domaćina, Danske, da sačini tekst koji bi mogao da bude usvojen, prenele su agencije.

"Ovo je proces u kome učestvuje više strana i ne može se tek tako izaći sa nekim tekstom koji je pao s neba", izjavio je u sredu kineski delegat Su Vej. On je ocenio da bi odluka predsedništva konferencije da predstavi takav tekst "mogla da bude ogromna prepreka procesu i da u velikoj meri ugrozi uspešni rezultat skupa u Kopengahenu".

I druge zemlje u razvoju protestovale su zbog takvog poteza Danske.

Maldivi, ostrvska država najteže ugrožena dizanjem nivoa mora kao posledicom klimatskih promena, strahuje da bi konfuzija s tekstom završnog dokumenta mogla da bude rizik za uspešno okončanje skupa.

"Ukoliko ne uspemo da postignemo dogovor u narednih 48 sati, plašim se da smo propali", rekao je predstavnik Maldiva.

Afričke države su pokušale da izvedu pregovore iz ćorsokaka ublaživši sopstvene zahteve za pomoć koju bi razvijene države trebalo da im obezbede kako bi mogle da se izbore sa posledicama klimatskih promena.

"Znam da će moj predlog razočarati neke Afrikance", rekao je etiopski premijer Meles Zenavi, koji je, u ime afričkih država, izneo predlog da ta pomoć dostigne 100 milijardi dolara godišnje 2020. godine.

On je takođe podržao kratkoročnu pomoć od 10 milijardi dolara godišnje između 2010. i 2012, tačno koliko su predložile Evropska unija i SAD.

EU je prethodno predložila da pomoć bogatih zemalja siromašnim državama do 2020. godine dostigne 150 milijardi dolara.

Grupa afričkih država je još koliko ove nedelje zahtevala 400 milijardi dolara godišnje.

Zenavi je rekao da bi pomoć zemljama u razvoju da se izbore sa posledicama klimatskih promena i smanje sopstvenu emisiju štetnih gasova trebalo da počne da pristiže 2013 i da "do 2015. dostigne 50 milijardi dolara, a do 2020. - 100 milijardi godišnje".

"Najmanje 50 odsto te sume bilo bi namenjeno prilagođavanju promenama najugroženijih i siromašnih zemalja i regiona poput afričkih i malih ostrvskih država", rekao je on.

(Tanjug)